Pogled na rezoluciju Srbije o Kosovu upućenu GS UN iz drugo ugla

Gej „parada“ na političkom nivou

Ovih dana Srbiju su u samo nekoliko dana posetili ministar inostranih poslova Nemačke, pa njegov kolega iz Engleske, a sve zbog rezolucije o Kosovu koju je Srbija podnela Generalnoj Skupštini Ujedinjenih Nacija. Treba pritisnuti Srbiju da tu rezoluciju povuče ili prepravi po željama Brisela i SAD

Sve što se ovih dan dešava oko kvazi države Kosovo je odavno van svih normalnih tokova, ali sada to pitanje dobija još jednu deformativnu komponentu. Na tu „državu“ se sve više gleda iz zadnje perspektive, pa će i njeno dalje opstajanje verovatno u mnogome zavisiti od toga ko će koga i kako da pogleda, ali i sa koje strane. Autoriteti i ličnosti koji su se oko njega angažovali ne garantuje da će država Kosovo biti rođena, a pogotovu da će novorođenče biti normalno, bar u onom biološkom smislu. Pre će rešenje biti u formi „usvojenog deteta“ pa šta mu Bog da, u ambijentu u kome bude stasavalo.

Poznato nam je da se briselska birokratija odavno deformisala i u seksualnima opredeljenjima, ali se sada ta seksualna revolucija proširila i na vodeće zemlje Evropske Unije. Nisam baš stručnjak za te savremene seksualne revolucije pa stoga toplo preporučujem članak profesora psihologije Dr. Mile Alečković Nikolić koja tu oblast profesionalno poznaje, i o tome je po nešto rekla u svom članku „Homofili u lancima trežišta“. Ono što ja sa mog konzervativnog brda vidim to je da nam nacija mnogo „zaostaje“ i ako uopšte hoćete u EU morate da pređete u pedere. Ja u ovakvu EU iz mnogo razloga odavno neću, pa se ne moram ni dodatno emancipovati u tom seksualnom pravcu.

Neću u EU koja ne poštuje naša „velika demokratska dostignuća“ već nas i dalje pritiska po svim pitanjima, a sada i javno ucenjuje da u EU možemo ući samo kada priznamo nezavisno Kosovo. Pljuckaju nas i ponižavaju na svakom koraku, a da sam ulazak u EU nije uopšte izvestan i kada se duboko sagnemo. Sobzirom na goste koji ovih dana pohode Srbiju duboko saginjanje može biti opasno … ili i to spada u paket približavanja Evropskoj Uniji koji „moramo“ ispuniti. Zabrinjava me i to šta će se dogoditi kada se mi, po preporuci, duboko sagnemo … i onda nas oni prevare kao što su to učinili mnogo puta do sada - a od ulaska u EU na kraju ne bude ništa.

Možda ovo duboko saginjanje našim političarima na vlasti ne smeta a pojedinim i odgovara, ali sam se ja sa nacionalnog gledišta osećao vrlo deprimirano. Došao ministar inostranih poslova Nemačke gos. Gvido Vestervele, Arijevac, pripadnik više ljudske rase, i u sred Beograda, onako sa visine nam sasuo nekoliko vrlo neprijatnih stvari. „Geografska mapa jugoistočne Evrope je iscrtana”, naravno sa Kosovom kao nezavisnom državom, pa onda “Nezavisnost Kosova je nepovratna” te da se o tome nema šta razgovarati i da Srbija iz svoje rezolucije upućene GS UN treba pitanje statusa Kosova da izbaci. Pa je onda u Sarajevu Republici srpskoj direktno stavio doznanja „Ne sme se dovesti u pitanje integritet BiH” te da se RS mora uklopiti u novu ustavnu celovitost Bosne i Hercegovine – što znači da izbriše svoju entitetsku samostalnost. Na Dejtonski sporazum da zaborave, ali da zaborave svoje žrtve koje su radi te samostalnosti dali – a i krivicu za rat i počinjeni genocid da prihvate. U Prištini je gos. Vestervele bio naravno još oštriji, a Šiptari kao da su mu braća rođena – za njih će i glavu da položi - ako treba. Pratim te arogantne i preteće izjave i pitam se jer to Arijevci ponovo marširaju Balkanom?

Naš predsednik Tadić odmah je najavio da će našu (ako je uopšte naša) rezoluciju upućenu GS UN uskladiti sa zahtevima EU. Šta će čovek, on je odavno u vrlo povijenom položaju pred Brislom pa mu sada i nije neka novost ova pretnja, samo još jedan dril … više. Uostalom pomislih, odavno je izabrao taj duboko povijeni položaj pa kako mu bude, njegov problem ili možda i uživanje. Ne znam, samo znam da taj duboko povijeni neprirodni položaj on odavno u politici upražnjava, a mi na bazi te povijenosti nikakve benefite dobili nismo – i dalje nas pljuju i uslovljavaju.. Ma da budem pošten sudbina Tadića me mnogo i ne zanima, sam ju je kreirao. Tišti me sudbina ovog mog napaćenog srpskog naroda - a i alergičan sam na te nastupe pretnje i arogancije.

U tom pomalo depresivnom raspoloženju listam mrzovoljno štampu jer i oni baš podvukli sve te arogantne izjave gos. Arijevca kad u jednom antrfileu pročitam da gos. Gvido u Srbiju nije poveo i svog dečka Mihaela Mronca, uz njegovo objašnjenje da svog pratioca ne vodi u homofobične zemlje. Uh, ovo mi unese malo svežine u dotad tmurno raspoloženje. Iz više razloga. Prvo baš mi nešto prija što još uvek homofobične zemlje i što na tom plani nismo stigli do evropskih visina. Drugo taj Gvido i nije baš neki Arijevac kako to likom izgleda, a te oštre pretnje i arogancija kod homića mogu da budu samo blef varijanta da se prikrije deformacija unutrašnje ličnosti – tako mi je nekada objašnjavao jedan ekspert za te homofil varijante. Nisam stručnjak za tu oblast ali mi je u sećanju ostalo da se homoseksualna sklonost nekada smatrala bolešću ali je svet u tome bitno „napredovao“ pa to danas i jeste i nije bolest - mada se mi kao sisari nismo biološki ni genetski izmenili. Ima i drugi deo te teorije da se ta devijantna seksualnost upravo nadoknađuje arogancijom a ponekad i agresivnošću ali se toplo nadam da gos. Gvido nije od te agresivne sorte.

Samo što je ministar inostranih poslova Nemačke otišao evo nama u posetu još jedne krupne zverke, šefa britanske diplomatije gos. Vilijama Hejga. Jeli to gos. Gvido nije bio dovoljno oštar i odradi posao u Beogradu pa je morao da dotrči novi ministar spoljnih poslova Velike Britanije Vilijam Hejg poznat po antisrpskim stavovima, još nije sasvim jasno., On je još kao opozicionar blatio Srbe, tražio ubrzano hapšenje Mladića i postavljanje pred Beograd ultimatuma da „hapšenje Ratka Mladića treba da ostane uslov za pregovore Srbije o pridruživanju EU“! A o samom prijemu u EU videćemo – zdravlje Bože.

Od novog ministara spoljnih poslova Velike Britanije kao i od ukupne britanske politike prema Srbiji nije se drugo ni očekivalo, kaže nekadašnji ministar inostranih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović. Nije ni bilo očekivano da imamo blaži tretman sa novom vladom Britanije, kao što ni prošla nije bila prijateljska prema Srbiji. Hejg će biti desna ruka Amerike u politici prema Srbiji - zaključuje Jovanović i na to treba računati.

Vilijam Hejg: Nisam gej

U „Foreign Office“ na konferencijama za novinare obično se pita i odgovara o državnim poslovima, ali novi šef britanske diplomatije Vilijem Hejg pred medijima je morao prvo da objašnjava svoju seksualnu orijentaciju. U Britanskim medijima se ovih dana podigla velika prašina a glavna tema je odnos gos. Hejga i njegovog mladog savetnika Kristofera Majersa. Tako je Hejg je zbog učestalih glasina o svojoj homoseksualnosti, bio primoran da detaljno objasni pojedinosti iz svog privatnog života. Naravno, porekao je da je sa svojim specijalnim savetnikom imao homoseksualne odnose, a glasine su krenule kada se saznalo da je tokom predizborne kampanje češće delio sobu sa mlađanim Majersom.

Pomislih, ekonomska kriza, budžeti za kampanje sve manji (mada zvanični izveštaju navode da su sve veći), pa Hejg hteo da se uštedi koja funta na hotelskim računima. Osim toga mlađani savetnik Majers je već podneo ostavku zbog buke koju su Britanski mediji podigli. Ali šta je „napredna Evropa“, pa su se britanski mediji odmah ogradili da im nije važna seksualna orijentacija političara, već da je problem ako se na taj način obezbeđuju privilegije osobi sa kojom je političar u vezi. Kad su političari sa damama u vezi to je normalno pa se i privilegije podrazumevaju. Pa naravno, ne mogu britanski mediji da zaostanu za civilizacijskim tekovinama Evrope i da se svrstaju sa Srbijom u homofobične zemlje. Ali mi ipak nije jasno, zašto su postavili fotografiju Hejga gde mu srednji prst malo krenuo na stramputicu - slučajno, ili je to neki novi britanski pozdrav, a možda je nekome i namenjen. Četrdesetdevetogodišnji Vilijem Hejg možda jeste, a možda i nije gej, nisam mu držao sveću, trinaest godina je u braku sa Fionom Dženkins i ima „alibi“, mada gospođa Dženkins nije dala nikakvu izjavu – dece još nemaju, ali možda će ih biti.

Nego da se vratim rezoluciji Srbije, bolje rečeno Tadićevoj, koju smo kao našu uputili GS UN a koju Tadić menja prema nahođenju i koju namerava da usklađuje sa zahtevima Brisla. Posle gostujućih ministara posao oko rezolucije dorađuju ambasadori Britanije i Španije, Stiven Vordsvort i Injigo de Palasio Espanja. Najavljuje se da i Španija piše neku „našu“ rezoluciju, koja je usklađena za zahtevima EU i SAD – jer naša diplomatija i Tadić izgleda ne zna da napiše šta mi to hoćemo a šta nikako nećemo. Tako ništa iz rezolucije nije definisano, pa se ne i pet dana pre zasedanja GS UN ne zna kakav će biti njen konačni tekst. Jedino se zna da Srbija neće preći „crvenu liniju“. Ta crvena linija navodno predstavlja zvanično priznanje države Kosovo od strane Srbije. Baš ta linija najviše i brine. Ne znam gde su je postavili. Posebno me plaši kada se Tadić dobrano sagne, ona može isuviše nisko da padne i ispod pojasa. Tako bi „crvenu liniju“ svako mogao da tumači na svoj način. Za zapad bilo bi to priznaje kosovske države, a Tadić bi našoj raji to objasnio kao „pobedu naših diplomatskih napora u odbrani Kosova i Metohije“, sa još jednim uspešnim korakom ka EU.

Prvo, sve mi ovo miriše, da ne kažem smrdi, na neku prevaru koju Tadiće i ostali Tadićevci spremaju Srbiji, ali i nisam nešto mnogo deprimiran. Od njih je to sasvim očekivano pa se stoga vraćam na neke konstatacije sa početka teksta. Kad gej diplomate prave novu državu teško da će se to „dete“ roditi. To „dete“ može da bude jedino usvojeno, ali kada se ono uneredi smrdeće cela Evropa - a zabavno će biti i kako otmeni evropejci to „derište“ posle oprati.

Druga stvar koja mi je pomalo smešna je što će Kosovo pored atributa narko-države dobiti još jedan napredniji, gej-država – ali moram priznati i da su dosta kompatibilni. Državne granice se od postanka ove naše planete sile određuju ratovima, pa će tako biti i sa Kosmetom, a tako će biti i sada. Čeka se samo da se to „usvojeno derište“ dobro uneredi i zasmrdi.