Zvonimir Trajković: “Evropa zna da su sva dosadašnja rešenja bila na štetu Srba”

Kako je Tadić prevario Đinđića?

• Boris Tadić je poslušnik u Beogradu, a ne predsednik sa kojim se može ozbiljno pregovarati

• Tadić je, kao ministar odbrane, Džordžu Robertsonu uručio najviše vojno odlikovanje

• Čovek koji je zastupao tezu da ne možemo da branimo Srbe na Kosmetu, vezao je sebi ruke

• Tadić će Zapadu biti dobar samo dok ispunjava naloge, a iskoristiće ga za jednokratnu upotrebu

OGEDALO

12. Oktobar 2005.

Zvonimir Trajković je nekadašnji savetnik Slobodana Miloševića i Radovana Karadžića. To iskustvo ga je kvalifikovalo da ga danas nazivaju političkim analitičarem. Za Ogledalo analizira politiku aktuelnog predsednika Srbije Borisa Tadića.

• Cela politička strategija posle 5. oktobra zasniva se na ulasku Srbije u Evropu. Hoće li nas aktuelni predsednik odvesti željenom cilju?

– Mi sa Tadićem, odnosno njegovom politikom, nikada nećemo stići do Evropske unije. Naime, mi, prema Tadiću, treba da uđemo u Evropu kao nacija koja je kriva za raspad Jugoslavije i ratove koji su se na ovim prostorima dogodili. Ako uđemo kao krivci, bićemo uvek u “magarećoj klupi” EU, bez prava da štitimo svoje interese. To je vrlo opasna pozicija za nas i to nikako ne smemo da dozvolimo, makar nikad ne ušli u EU. Gore je biti krivac u Evropi nego biti van nje. Takođe, prema Tadiću, u Evropu treba da uđemo s liberalnom ekonomijom, što nećemo moći da dočekamo. Do 2016. godine Zapad će nam nelojalnom konkurencijom potpuno uništiti privredu, a velike korporacije progutati preostale resurse, što se već i danas dešava. Evropska unija namerava da SCG, Albanija i BiH, s obzirom na nestabilnosti koje u njima vladaju, u Evropsku uniju uđu kao regioni, odnosno kao Balkanski region, a ne kao definisane države. Tadić će to prihvatiti jer, niti može, niti želi da se tome suprotstavi. Kako ćete se suprotstaviti Solani, kad ste išli da ga molite za podršku na izborima? On nema nameru da insistira na vraćanju suvereniteta nad Kosmetom i harmonizaciji zajednice sa Crnom Gorom, kako bi to postala jedinstvena i organizovana država. Osim toga, pojaviće se i nove regije, koje će zatražiti da se tretiraju kao samostalne (Vojvodina, Sandžak), jer je Tadićeva pobeda uglavnom ostvarena uz pomoć njihovih glasova. U politici se svaka podrška plaća, tu nema ničeg besplatno.

Takav, regionalni ulazak u EU je, ustvari, samo otvaranje tržišta za EU s gubitkom svih atributa države. Dobićemo nekog tutora, poput Pedi Ešdauna, i postati klasična kolonija jeftine radne snage. To je promondijalistička Evropa. To nije EU koju pamtimo iz perioda kada je ona bila EZ. Evropu sačinjavaju čvrsto organizovane države, koje su se udružile u zajednicu prvenstveno iz privrednih razloga. One nisu poništile svoje države i granice. Granice su im vrlo propusne za neke stvari, dok su za druge jako čvrste i vrlo precizno definisane. Da je drugačije, zašto bi se Istočna i Zapadna Nemačka ujedinjavale, obe Nemačke su mogle da budu u EU zajedno sa Poljskom i novim okruženjem.

Pa i cela kampanja “Hoćemo u Evropu” je vrlo providna demagogija, čiji je jedini cilj prevariti birače. Imperativ je bio ostati na vlasti, kako bi se društvance zaštitilo od neugodnih pitanja i istraga za ono što su radili.

Poslanik u Beogradu

• To je i američko viđenje Evrope, zar ne?

– Tadićeva Evropa i jeste američko viđenje, za razliku od pokojnog premijera koji je imao potpuno drugačije stavove. Pravim paralelu prosto zato što su obojica iz iste stranke, a imali su različito viđenje ulaska u Evropu.

• Da li hoćete da ukažete na Tadićeve veze sa Amerikom? Ako on zastupa američke interese na Balkanu, zašto ga je onda Evropa podržala?

– Svima u Evropskoj uniji više odgovara poslušnik u Beogradu nego predsednik sa kojim treba ozbiljno pregovarati i koji će interese svoje države zdušno štititi. Evropa se plaši otvaranja srpskog pitanja na Balkanu jer dobro zna da su sva dosadašnja “rešenja” bila na štetu Srba. Plaše se nekih novih tenzija, jer bi morali da rešavaju pitanje Srba u Hrvatskoj, Bosni, na Kosmetu, a morali bi da priznaju i grešku sa bombardovanjem. Sve bi ih to dosta koštalo, pa je najbolje podržati marionetu u Beogradu, koji neće talasati i otvarati ova škakljiva pitanja. Svet je sazdan na interesima, a ne na simpatijama.

• Po tome kako pričate, ispada da se Evropa plaši Srbije? Malo ko će u to poverovati.

– Pa, malo je pretenciozno reći da se Evropa plaši Srbije. Bolje rečeno, žele da izbegnu probleme. Osim toga, mi nismo baš bezazleni ni kao sila. Naša vojska, koja je sa vrlo oskudnom opremom, može se za tili čas osposobiti, a oni su imali prilike da se i sami uvere sa koliko se veštine ta vojska oduprla NATO agresiji. Naš položaj je za Evropu jako značajan, posebno za Nemačku koja dominira EU i oni bi želeli da taj prostor kontrolišu. Ako se Evropa nečega plaši, ona se plaši velikog rata na Balkanu, koga bi bilo jako teško kontrolisati. Na prostorima Jugoslavije podsticani su manji sukobi, ali ozbiljnog rata nije ni bilo. Ono što je sasvim jasno, to je da njima najviše odgovara razbijeni srpski korpus, kako bi sproveli svoj koncept balkanskih regija, pa, shodno toj strategiji, traže i partnera u Tadiću, jer takav pristup Nikolić sigurno ne bi prihvatio.

• Da se vratimo malo u prošlost, kada je Tadić bio ministar odbrane. Da li je već tada završio posao mentorima?

– Na toj funkciji je mnogo manje manevrisao, a mnogo ozbiljnije radio. Prvo što je uradio, kao potvrdu privrženosti mentorima koji su ga na to mesto progurali za savetnike, postavio je nekoliko oficira stranih državljana. Sledeći potez je bio da se, pod vidom civilne kontrole Generalštaba vojske SCG, oduzmu obaveštajna i kontraobaveštajna služba i prirodaju Ministarstvu odbrane. Kako će Generalštab da ispita i napravi dobru procenu bezbednosne situacije bez ovih službi, kao da nikoga i ne interesuje. Uprava bezbednosti je bila pri Generalštabu da bi Generalštab mogao da ima valjane informacije za donošenje pravilnih odluka. Kada obezglavite Generalštab, onda ste uništili glavnu komandujuću polugu vojske.

Dezavuisanje vojske

• U javnosti je dato objašnjenje da je to urađeno zbog civilne kontrole vojske. Da li je to pravdanje ili stvarni razlog?

– Priča o civilnoj kontroli je samo nevešto opravdanje jer se ona mora ostvarivati na sasvim drugi način, a ne da Generalštabu uzimate informacije bez kojih on ne može da radi, ili mu iz Ministarstva dozirate filtrirane informacije, na bazi kojih se ne može išta planirati. To je jedna od najvećih grešaka Tadića dok je bio ministar vojske, a ne mislim da ih je napravio slučajno. Takve instrukcije je verovatno dobio sa Zapada jer oni tačno znaju kako se vojska dezavuiše.

• Kao ministar odbrane, gde je još Tadić grešio, ili pogrešno radio?

– Faktički je rasformirao službu za elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva. U pitanju je neka vrsta obaveštajne službe, jer se radi o službi koja prati vazduhoplovstva susednih zemalja, otkriva i guši radare. Pored toga, ova služba prati i presreće sve komunikacije i veze ambasada sa svojim matičnim državama. To znači da smo potpuno otvorili svoj prostor, jer je cela komanda rasformirana, a njen šef, pukovnik Vujić, koji je NATO-u za vreme bombardovanja zadavao velike probleme, prebačen je na “drugu dužnost”, dok su ostaci te službe, odnosno oprema, stavljeni na tender. Nedavno je prodat avion “Jak 40”, koji je imao specijalno instaliranu opremu za radarsko ometanje i radarsko osmatranje. Ostala su nam još dva helikoptera “Mi 8”, koja imaju sličnu opremu i koja su takođe stavljena na tendersku prodaju. To znači da naša država neće imati nikakvu kontrolu u vazdušnom prostoru, a i neće imati mogućnost praćenja veza stranih ambasada.

Taj luksuz sebi ne dozvoljavaju ni banana države, pa ja to nikako ne mogu okarakterisati kao reorganizaciju vojske, već kao nešto sasvim drugo.

• Zašto su uništene rakete “Strela 2M”?

– “Strela 2M” je mala protivavionska raketa, koju vojnici ispaljuju sa ramena i koja ima dosta kratak domet, ali zato može da obori helikopter. Mi smo unštili takvih 1.200 raketa, a da nismo kupili ni jednu novu, savremeniju. Sve je urađeno pod izgovorom da mogu da padnu u ruke teroristima. Ako idemo tom logikom, u ruke terorista mogu da padnu i savremenije rakete, pa i tenkovi. Da cela stvar bude u ponižavajućem tonu, uništavanju ovih raketa prisustvovao je i Montgomeri, kao da se radi o nuklearnim bojevim glavama.

Kad već govorimo o poniženjima koja doživljavamo, treba podsetiti da je Džordžu Robertsonu pri odlasku sa dužnosti generalnog sekretara NATO-a, uručeno najviše vojno odlikovanje naše zemlje. Valjda zato što nas je, samo pre neku godinu, NATO bezdušno uništavao 78 dana. Dodeljivanje ovog odlikovanje se od javnosti dugo skrivalo, a odluka je donesena u Ministarstvu odbrane. Uopšte, celokupno političko delovanje Tadića ja vidim kao krajnje podaničko, da ne upotrebim neke grublje reči. Mi ćemo se sa njim naći u velikim problemima.

• Pred nama je rešavanje kosmetskog pitanja. Kakve su naše pregovaračke pozicije kada smo uništili vojsku? Položaj političara je, kažete, podanički, a nekima su vezane ruke... Šta Tadić može da uradi?

– On neće ništa značajno uraditi oko Kosova i Metohije. Čovek koji je, kao ministar odbrane, zastupao i kod nas i na Zapadu da mi ne možemo da branimo Srbe na Kosmetu, vezao je sebi ruke. Nama za predsednika ne treba nejaki Uroš, već predsednik koji će iznaći mogućnost da Srbe i Kosmet brani i odbrani. Tadić to, niti hoće, niti može, jer na Zapadu nema taj autoritet.

• Nema ga?! A Vi kažete da je njihov čovek?

– On je njihova marioneta. Ispunjava njihove naloge i sarađuje sa njihovim obaveštajnim službama.

Lobirao za sebe, a ne za Đinđića

• Šta znači kada predsednik jedne države ima kontakte sa stranim obaveštajnim službama?

– To znači katastrofu. Ovaj 21. vek je vek super tehnike i službi, pa kad to prepustite drugome, niti vi vladate tom zemljom, niti ste u bilo kom pogledu bezbedni. Đinđićev primer to jasno pokazuje. Ja sam uveren da su Đinđićevo, a i mnoga druga ubistva na našim prostorima, plod tih službi. Dok je Tadić predsednik, Solanina reč će biti zakon.

• Kako vidite dobre odnose Tadića sa Zapadom?

– Dobri odnosi sa Zapadom su uvek kvalitet više. Političar koji ima takve kontakte je u značajnoj prednosti, osim ako ti kontakti nisu podaničkog karaktera. Odnosno, ako vas Zapad nije pripremao, gurao i “postavljao” na određene funkcije. To je potpuno drugačiji odnos jer ste tada vi u apsolutnoj zavisnosti i ja to kratko kažem, političar sa slomljenom kičmom. Takav političar nije sposoban da se pred Zapadom uspravi i partnerski brani interese svoje zemlje. Njega na Zapadu ne cene i dobar je samo dok ispunjava naloge, a obično ga koriste za jednokratnu upotrebu. Sa velikim silama najbolje je održavati uravnotežene odnose. Prihvatati sugestije koje se ne kose sa našim interesima, ali se dobro pripremiti za žustru i argumentovanu odbranu od pritisaka koji nas ugrožavaju. Sve raditi, samo nikako ne davati laka obećanja koja se kasnije teško ispunjavaju ili mnogo koštaju.

• Predsednik Srbije uspostavio je dobre odnose i sa jevrejskim lobijem. Posetio je Izrael. Kakav će nam boljitak to doneti?

– Tadić je u svom lobiranju u Americi otišao korak dalje. Poklonio se i jevrejskom lobiju. U Izraelu je, kada je boravio, ponudio vojnu saradnju. Međutim, oni za to nisu baš bili zainteresovani. Ali, bili su veoma zainteresovani da Tadić naše vojne obaveštajne resurse veže za izraelske službe Aman i Mosad, kako bi ceo region južne Evrope lakše kontrolisali. Treba znati da je Mosad svoje sedište za južni deo Evrope smestio u Sofiju, što podrazumeva širu regiju Balkana, a CIA se posle Miloševića iz Bugarske prebacila u Srbiju. DOS-ova vlast je sve naše resurse iz te oblasti svesrdno stavila u funkciju potreba tih velikih službi. Tadić se posebno pobrinuo da i vojne službe, koje su se dugo opirale, budu “reorganizovane” u tom pravcu. Svaki politički potez koji odudara od normalnog političkog klišea, mora se sagledati s više strana, da bi se znalo šta se, ustvari, događa.

• Da se vratimo na početak. Kako je Tadić došao na poziciju prvog čoveka u Demokratskoj stranci i u državi? Prisetimo se samo da u vreme vladavine Zorana Đinđića nije igrao u prvom timu. Njegova karijera počinje tek posle ubistva premijera.

– Posle smrti premijera odmah je počela međustranačka borba za pozicije. Od toga ko će Đinđića zameniti na mestu premijera, a još više ko će preuzeti stranku. Tadić je premijersku ulogu prepustio Živkoviću, znajući da se ovaj neće snaći jer je vlada već bila u kolapsu i na silaznoj putanji, boreći se za važniju stranačku prevlast. Napravio je i jedan interesantan manevar u pripremama za parlamentarne izbore, priznajući krađu glasova u Skupštini, kako bi zamaskirao mnogo veće i krupnije afere koje su potresale Demokratsku stranku. I, s obzirom na kratko pamćenje biračkog tela, taj manevar je dao sasvim solidne rezultate.

• Veliko iznenađenje je bilo kada je u stranačkoj borbi Tadić uspeo da zauzme poziciju prvog čoveka, tim pre kada znamo da je Đinđić hteo da ga izbaci iz stranke. Kakav preokret je načinjen?

– Posle, sada već čuvenog incidenta na bazenu, kada su pokojnog premijera ljudi izviždali a Koštunicu dočekali ovacijama, Đinđić je pronašao krivca u Tadiću. Hteo je bukvalno da ga izbaci iz stranke. Da bi ga sklonio, poslao ga je u Ameriku da lobira za Demokratsku stranku, ali Tadić je tada izlobirao za sebe. On od tada postaje američki čovek.

J. Veselinović