Koštunicine neistine iz Bratislave

Može li se naručenim a netačnim izveštavanjem obmanuti domaća javnost i podići rejting pred predstojeće izbore?

12. oktobar 2006

Premijer Slovačke Robert Fic sa pažnjom sluša Koštunicu – kao da mu nije jasno šta ovaj to priča BRATISLAVA, 02. 10. 2006.

RTS kao i sivi „demokratski“ mediji u Srbiji javljali su o značajnom i vrlo „uspešnoj“ poseti predsednika Vlade Srbije Koštunice, sa posebnim naglaskom da će Slovačka kao nestalni član SB UN zdušno podržati Srbiju oko rešavanja statusa Kosmeta. Kad pročitate dole navedeni intervju Miroslava Lajčaka, političkog direktora Ministarstva spoljnih poslova Slovačke, stiče se potpuno suprotan utisak.

Prvo što vam pada napamet je ko tu koga laže i zašto???

Ako se vratimo u blisku prošlost na sve izrečeno oko crnogorskog referenduma lako dolazimo do zaključka da Lajček nije ništa slagao. Lažima i manipulacijama su se bavili domaći srpski mediji da Đukanović neće moći da dosegne potrebnih 55% glasova za otcepljenje. Bilo je tu pisanja i priča kako je Koštunica zdušno podržao crnogorski blok za zajedničku državu, da ih je i finansijski i logistički pomogao pa je Đukanović gotov, a zajednička država odbranjena…. Kako se sve završilo znamo.

Osim toga u intervjuima za strane medije svi političari ublažavaju svoje izjave pa i Lajčak sigurno nema nikakve potrebe da od tog uobičajenog diplomatskog koncepta odstupi.

Kao i u mnogim drugim slučajevima tako su ti „demokratski“, i „nezavisni“ a u suštini dobro kontrolisani mediji kod velikog broja građana stvarali lažnu nadu da će zajednička država biti ipak očuvana, pa je sutrašnja istina bilo još teža i gorča. Tako će po svoj prilici biti i kada je Kosmet u pitanju. Ne zato što se Kosmet ne može odbraniti već zato što glavni akteri te „odbrane“ (Koštunica i Tadić) niti znaju niti stvarno žele da ga odbrane. Potrebno je samo obmanuti narod pa su i „izveštaji“ iz Bratislave, Amerike, Brisela… tako napisani da se stekne utisak njihovog velikog zalaganja, ali eto na kraju svi ti „ogromni napori“ nisu doneli pozitivni rezultat. Ako kratko rezimiramo, pred ovaj „demokratski“ dvojac postavlja se samo jedna dilema kako predati Kosmet a da to ne prouzrokuje i pad sa vlasti. 

Jeste da smo razbili SR Jugoslaviju, rasprodali sve što je u Srbiji iole vredelo, opljačkali sve što se opljačkati moglo, nismo ispunili ni jedno predizborno obećanje… Kosmet našom „puzećom demokratijom“ nismo odbranili ali smo se trudili, pa bi bilo „normalno“ da za nas ponovo glasate.

S obzirom da bi ovakav predizborni slogan bio nezgodan na scenu je gurnut USTAV kao spas. Pa kad se taj ustav overi na referendumu Kosovo i Metohija je „odbranjena“. Istini za volju sadašnji politički akteri još konkretnijim ustavom „nisu mogli“ da odbrane celovitost SR Jugoslavije, ali ovaj ustav verovatno ima posebnu moć. On je „demokratski“. Kao da su „demokrate“ na trenutak zaboravile da svakodnevno kritikuju prethodnika „diktatora“ koji je isto tako referendumima i ustavima branio mnogo toga ali malo šta i odbranio. Da je pare umesto za referendume trošio na naoružavanje, niti bi ga napadali niti bi imao potrebu da se brani.    

Niko od medija ni da zucne da se Komet ne može odbraniti nikakvim ustavom već jedino jačanjem Vojske i upotrebom sile koju ustav za takve slučajeve predviđa.

Ekspresno usvojen novi ustav bio je potreban jedino kao spas za Vladu. Tako smo dobili novu ustavnu zabavu koja će Vladi produžiti život još za koji mesec, a budžetske pare za navodnu referendumsku kampanju strankama će dobro doći, ali za izbornu. Tako će ostati neutvrđeno dali je Vlada u ostavci, jer su ministri iz G17 zvanično podneli ostavke. Ispostavilo se da to „zvanično“ i nije baš toliko zvanično da oni ne bi mogli i dalje da koriste budžetske pare, automobile, kabinete… za svoju predizbornu kampanju. Dinkić je juče u Vlasotincu kao ministar finansija lokalnim samoupravama juga Srbije delio, odnosno obećavao neke silne milione za infrastrukturu iako je još 01. oktobra na to mesto podneo ostavku. Verujem da je taj skup pre bio u funkciji stranačke kampanje ali o trošku Vlade s tim da nam je RTS ponovo poturio rog umesto sveće.

Čak ni Skupština posle žestoke rasprave nije uspela da utvrdi sadašnji status Vlade i pojedinih ministara, jer ni predsednik a ni ministri nisu smatrali za potrebno da se u Skupštini čak i pojave. Ako svemu ovome dodamo da je Stanković ministar Vojske, a Drašković ministar spoljnih poslova navodno Srbije, a da ih na to mesto niko nije postavio, jer Skupština Srbije nije, onda stvarno imamo Vladu za Riplija. 

Ništa čudno jer u zemlji čuda je sve moguće, pa i neka polu Vlada.

Kada se jedan novinar usudio da „patriotu“ Koštunica upitan šta je sa Vladom, on se osetio uvređenim da u ovako ključnom momentu kada „ustavom branimo Kosmet“ neko postavlja tako nevažno pitanje. Legalistu izgleda niko nije obavestio da je pre te „patriotske odbrane“ morao Skupštini da položi račun koji su to ministri podneli ostavke, koga je predložio za nove ministre, i ono najgore, dali će Skupština te promene prihvatiti odnosno dali će Vlada uopšte imati skupštinsku većinu za bilo kakve promene pa i sam opstanak Vlade.

Na svim TV kanalima vrte se samo spotovi za referendumsko izjašnjavanje o ustavu. Od fudbalera do intelektualaca svi pozivaju na podršku referendumu. Jedino su se neki „značajni“ politički autoriteti poput Kostreša nakostrešili kako to da Vojvodina nije dobila „status ala Vuk“ („Više od autonomije manje od nezavisnosti“). Dele se milioni strankama za referendumsku kampanju, a dali Vlada uopšte postoji i ko to u ime nje deli pare, niko ne spominje. Koštunica se sprema za Brisel da ubedi Olija Rena kako bi EU u Srbiji trebala da podrži „demokratske snage“ i nastavi pregovore o pridruživanju. Bojim se da će ga Ren prvo pitati u kom svojstvu dolazi jer bi trebao da zna da se sa Vladama u ostavci ne prave nikakvi aranžmani. Ili će nevažno preskočiti taj deo jer su tu vladu više oni nego mi odabrali i instalirali.

Ali zato mi imamo „demokratske, nezavisne i slobodne medije“ pa kad oni te susrete u Briselu opišu, ni sam Oli Ren neće biti siguran da li je na tim razgovorima uopšte učestvovao.

Zvonimir Trajković

politički analitičar

*****

INTERVJU:  Miroslav Lajčak, politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Slovačke

Neistine iz Bratislave

Ono što je preneto posle posete Vojislava Koštunice nije slovačka pozicija i niko nije to rekao. Puna saradnja s Hagom ne znači isključivo da je Mladić u Hagu, već da nema sumnje da svi organi, svi državni predstavnici ulažu sve napore da bi on bio tamo i da bi bio lociran

10. oktobar 2006.

Miroslav Lajčak, politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Slovačke i posrednik EU za vreme referenduma u Crnoj Gori, u intervjuu za Glas kaže da ono što je objavljeno u srpskim medijima posle prošlonedeljne zvanične posete srpskog premijera Vojislava Koštunice Bratislavi nije bilo sasvim korektno jer je prenet samo deo rečenog.

A šta je zaista rečeno?

- Prvo, da Slovačka podržava ulogu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija i ulogu Kontakt-grupe, a drugo da međunarodna zajednica očekuje od Ahtisarija da izađe s predlogom. Svesni smo svoje odgovornosti, ali sada ne želimo bilo šta da komentarišemo jer su sve samo najave, spekulacije. Tek kada Ahtisari da predlog, o kome će se razgovarati u Savetu bezbednosti, zauzećemo stav.

- Za sada nemamo prema čemu da zauzimamo stav jer imamo samo pojedinačne izjave onih koji su za nezavisnost i onih koji pristaju na sve samo ne na to. Za nas nije pitanje svih pitanja kakav će biti status Kosova i Metohije, već da li će rešenje doprineti stabilnosti i bezbednosti Balkana.

Dakle, nije tačno ono što je rekao Koštunica da Slovačka, koja je nestalna članica Saveta bezbednosti UN, podržava najveći mogući stepen autonomije koji nudi Srbija i da će Slovačka u SB podržati Srbiju?

- To nije tako. To nije Slovačka pozicija i niko nije to rekao.

Da li bi bilo bolje da rešenje za Kosmet bude proglašeno posle izbora kod nas?

- Nije ključno da li će to biti u decembru, februaru ili martu, već je ključan kvalitet tog procesa. Sa druge strane, neko odlaganje nema smisla i to svi znaju. Nismo dobro uradili ako smo to završili u roku od nekoliko meseci, već ako smo doprineli stabilnosti i bezbednosti. Ako će dinamika pokazati da je međunarodna zajednica spremna za rešenje do kraja godine - u redu. A ako je, s obzirom na izbore, potrebno odlaganje, logično je da tako bude.

Tokom Koštuničine posete prvi put je pomenuto da bi buduće rešenje za Kosovo i Metohiju moglo biti promenjeno. Znači li to da će ono biti nametnuto, odnosno da će to biti nezavisnost, tek kasnije formalno potvrđena?

- Ne bih se bavio spekulacijama.

Ako konačno rešenje za Kosovo i Metohiju ne bude kako piše u Predlogu novog ustava Srbije, a ako taj akt prihvate građani na referendumu, hoće li to biti problem za ulazak Srbije u EU?

- Ustav kao takav nije ključan elemenat u procesu pridruživanja Srbije. Pretpostavljam da će ministri spoljnih poslova EU, na sastanku ovog meseca, zauzeti stav o tome. Ključna je saradnja sa Hagom.

Ratko Mladić je, naravno, uslov za evropske integracije. Međutim, da li je u interesu EU da u izveštaju Saveta ministara, za nekoliko dana, pošalje pozitivan signal Srbiji i zbog kosovskog problema, ali i mogućeg uspeha radikala na predstojećim izborima?
- U EU je želja da se pomogne Srbiji veća nego ikad, ali svako mora da pređe svoj deo puta. Postoji mišljenje da prvo Srbija treba da odradi svoj deo posla, pa da Evropa krene ka njoj. Slovačka smatra da bi trebalo da idemo paralelno, da polazeći od uzajamnog poverenja Evropa krene ka Srbiji, a Srbija prema svojim obavezama.

- Rasim Ljajić nam je rekao da nikada nije bila bolja atmosfera za punu saradnju s Hagom, ali u Evropi postoji teza da, od kada Srbija ima Akcioni plan - nema akcije. Moramo da vidimo šta je urađeno od prihvatanja Plana, jer ako Karla del Ponte i Oli Ren imaju osećaj da su od tada akcije zaustavljene, nije dobro. Puna saradnja s Hagom ne znači isključivo da je Mladić u Hagu. Puna saradnja znači da nema sumnje da svi organi, svi državni predstavnici ulažu sve napore da bi on bio u Hagu i da bi bio lociran.

- Ponavljaju primer Hrvatske, koja je dobila pozitivnu ocenu i ocenu zemlje koja ima punu saradnju s Hagom i bez Gotovine u Hagu. Međutim, nastup njenih državnih organa je bio takav da nije bilo nikakve sumnje da se nešto krije i da su svi spremni da urade sve. A toga nema u razmeni informacija Srbije i Haga.

Znači li to da Srbija polovinom oktobra, kada bude izveštaj EU, treba da zaboravi sve nade?
- Sve je u rukama Srbije, ali je činjenica da u Evropi ne postoji osećaj da ona radi sve što je moguće da locira i isporuči Mladića.

Ako rešimo problem "Mladić", da li bi nam EU ubrzala približavanje?
- Omiljena tema u Srbiji je pitanje prečica. A tu ih nema jer je ključno kojom brzinom ćete da idete. Proces je poznat, sve od vas zavisi. Ako bude sklonjena prepreka "zvana Mladić", Srbija bi trebalo ubrzano da uđe u taj proces. Tempo diktirate sami.

Jelena Jevremović

http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T06100901.shtml