§          Šta se stvarno događalo u Srebrenici

§          Zašto je bas sada, posle deset godina, prikazan snimak likvidacije šestorice muslimana.

§          Hoće li ova medijska euforija u koju su se uključili i najviši državni funkcioneri dovesti od nacionalne katarze ili je to samo ispunjavanje obaveza naših marioneta na vlasti preuzetih pre 05. oktobra 2000.

§          Koliko će nas taj politički egzibicijonizam naših političara koštati i ko će ga platiti.   

Operacija Srebrenica je vođena i planirana u obliku potkovice, namerno ostavljajući otvoren prostor da se muslimanska vojska i civili mogu povući prema Tuzli. To je udaljenost od oko 36 Km i teren koji može prepešačiti svaki čovek sa prosečnom kondicijom. Takav način izvođenja operacije je sproveden da bi bilo što manje žrtava u borbenim dejstvima jer su muslimani na tom prostoru dovukli ozbiljne vojne snage. Ako bi ih hermetički zatvorili došlo bi do žestokih borbi u kojima bi i vojska RS imala ozbiljnije gubitke, pa se stoga pribeglo planu potkovica.

Sve ovo se vidi na američkoj karti povlačenja muslimanske vojske s tim da kod Snagova nije pravljena nikakva zaseda već je glavnina muslimanske vojske planirala da se infiltrira u Zvornik i stvori novi gradski problem vojsci RS. Sukobi kod Nove Kasabe u Konjević Polju su nastali zbog muslimanske blokade magistralnog puta Beograd–Zvornik-Vlasenici–Han Pjesk–Sarajevo, odnosno Pale.

Prema podatcima vojske RS u toj operaciji je nastradalo između 600 i 700 muslimanskih boraca koji su pokušavali da na pojedinim tačkama probiju obruč potkovicu kako bi se spojili sa nekim svojim dislociranim delovima jedinica. Glavnina muslimanskih snaga, kao i deo civila otvorenim planinskim putevima prešao je u Tuzlu.

U Srebrenici i Žepi enklavi u kojoj su se muslimani zadržali skoro tri godine bilo je između 6,5-7 hiljada muslimanskih vojnika koji su pod zaštitom snaga UN iz te zaštićene enklave stalno istrčavali i napadali okolna srpska sela. Tom strategijom stalnih prepada u okolini Srebrenice potpuno je uništeno 128 srpskih sela i ubijeno oko 2400 srpskih civila. Ovakva muslimanska strategija držanja brojnih snaga u Srebrenici i Žepi imala je više cilja. Da značajan deo srpske vojske veže radi odbrane tog područja od stalnih muslimanskih prepada, te da se ta srpska vojska ne bi mogla prebaciti na Sarajevsko ratište i pojačala opsadu Sarajeva. Osim toga po savetu hrvatsko-zapadnih stratega trebalo je Republiku Srpsku odvojiti od granica sa Srbijom kako bi njeno kasnije uništenje bilo olakšano. Zato su i od strane UN stvorene zaštićene enklave duž Drine kao Srebrenica, Žepa i Goražde. Osim toga Snažnom propagandom o hiljadama pobijenih trebalo je držati tenziju svetske javnosti i potpuno u zaborav potisnuti muslimanska zverstva u Bratuncu, Kravici, Skelanima i drugim spaljenim srpskim selima oko Srebrenice, u kojima su stradali isključivo srpski civili.
 

Na području istočne Bosne sve tri godine vodile su se borbe sa muslimanskim snagama i sve svoje poginule vojnike kao i civile u tom periodu muslimani su sahranjivali na tom skučenom prostoru često i u grupnim grobnicama pa se sada to otkopava kao navodne žrtve genocida. Par meseci posle zauzimanja Srebrenice naši patolozi su na čelu sa generalom Stankovićem i zajedno sa zapadnim patolozima u svim masovnim grobnicama pronašli 1.284 leša koja je trebala metodom DNK i ostalim poznatim metodama identifikovati. Ta istraživanja su trajala sve do sredine 1997 i upravo tada sa zapada je stigla naredba da se dalja istraživanja zaustave jer se smatralo da je to što je okvirno i konačna brojka žrtava. I posle pet godina intenzivnog traganja KFOR-a i haških istražitelja na području Srebrenice nije pronađeno više od 1.700 leševa u svim grobnicama zajedno.

Posle bombardovanja Srbije 1999 ponovo se aktuelizuje Srebrenica i pojavljuju se nove grobnice ali sada to istražuju isključivo zapadni stručnjaci pod okriljem haškog tribunala. Ta istraživanja još do danas nisu završena, pojavljuju se čak i nove grobnice a navodno je identifikovano oko 3.000 leševa. Neće me začuditi da se cifra popne i na 12-15 hiljada. Valjda će voditi računa da ne premaše ukupnu cifru civilnog stanovništva tog područja.       

Ja sam u doba izvođenja operacije Srebrenica bio savetnik Radovana Karadžića i bio sam uz njega sve vreme izvođenja te operacije. Neposredno posle završetka vojne operacije poslat sam u Srebrenicu radi obezbeđivanja autobusa i kamiona za prevoz muslimanskih civila, do tuzlanskog regiona. Ništa nije ukazivalo na takav masakr niti su na to upućivali vojnici UN koji su se tamo nalazili svo vreme izvođenja operacije. Tada oni nisu dali ni jednu izjavu ili komentar koji bi ukazivao da je do masakra došlo. Tek kasnije po instrukcijama svojih komandi oni počinju sa izjavama da je bilo ubijanja civila i masovnih egzekucija a sve u sklopu medijske propagande dirigovane iz lobističkih i ostalih svetskih centara moći.

Osim toga na ovoj fotografiji se lepo vide odrasli muškarci a ne samo žene i deca. Srebrenica ima i bukvalno dve ulice jer je to malo rudarsko naselje u koje se tiskalo oko 35.000 civila i vojnika Nasera Orića. I na fotografiji se vidi da niko ne kuka i ne zapomaže što bi bilo logično ako pobijete ¼ ukupnih žitelja te enklave, kako se danas to želi da prikaže.

Postavlja se i pitanje kako to da kod tolikog masakra nije stradao ni jedan od komandanata muslimanskih jedinica pod komandom Nasera Orića već su se svi bezbedno izvukli do Tuzle.

Na prvim izborima posle dejtonskog sporazuma zbog muslimanske neopreznosti i želje njihovih stranaka da postignu što bolji izborni rezultat na biralištima širom BiH pojavilo se na hiljade »streljanih« iz Srebrenice i Žepe. Kasnije su svi ti ljudi ekspresno dobijali nova dokumenta sa drugim imenima kako bi se ova farsa o Srebrenici mogla i dalje da eksploatiše.

Posebnu ulogu na tom prostoru imala je i francuska legija stranaca jer je francuski general Morion dugo vremena bio komandant snaga UN za zaštićene zone. On je mimo sporazuma o zaštićenim zonama tolerisao hiljade naoružanih muslimana pa ih kroz humanitarne konvoje redovno i naoružavao. O tome naša država ima i nekoliko video zapisa gde je na licu mesta i uz kamere utvrđeno da je u kamionima sa humanitarnom pomoći isporučivano oružje i municija za srebreničke muslimane.  Osim toga mi imamo bogatu arhivu video dokumentacije masakra nad Srbima u selima oko Srebrenice ali ovoj antisrpskoj i marionetskoj vlasti ne odgovara da se ti snimci prikažu javnosti. Tada bi naša a i svetska javnost mogla dobiti drugačiju sliku događanja u Srebrenici i zašto je bilo neophodno neutralisati tu „Slobodnu zonu“.

Žepa se iz cele ove iskonstruisane Srebreničke priče na volšeban način izgubila jer je tamo zarobljeno oko 1500 vojnika sa bogatim arsenalom oružja. Svi oni bezbedno prebačeni preko Drine u Srbiju, kasnije u Bosnu, a da nikome ni dlaka sa glave nije falila. Pre nago što su vraćeni u Bosnu te zarobljene vojnike su u Srbiji obišle brojne “humanitarne ekspedicije” među kojima i gospođa Ogata kako bi se uverile u korektan tretman prema zarobljenicima. Zato se Žepa nigde i ne spominje jer može biti jak dokaz kako se naša vojska ponašala u tom sukobu. Treba napomenuti da je operacija Srebrenica i Žepa izvođena istovremeno pod komandom istih tih komandanata koji su u Srebrenici navodno napravili masakr a valjda su im ovi muslimani iz Žepe bili simpatičniji pa su ih prebacili u Srbiju ne ubivši ni jednoga.    

 

Zašto je bas sada prikazan snimak koji snimljen pre 10 godina

Video snimak ubistva šestorice muslimana koji se ovih dana vrte na svim medijima, a lansirao ga je sorošev B92 jer ko bi drugi, su samo deo tempirane kampanje pred važne pregovore o Kosmetu.

Ne radi se ni o kakvom sučeljavanju sa istinom jer taj zločin nema nikakve veze sa Srebrenicom. On je počinjen u okolini Trnova blizu Sarajeva, odnosno 170 km od Srebrenice. Povezivanje tog zločina sa Srebrenicom ima za cilj da se ponovo oživi mit o stradanju srebreničkih muslimana pred obeležavanje desetogodišnjice na kojoj sa izvinjenjem treba da se pojavi i naš predsednik Tadić. To je nastavak propagandnog rata, koji treba da Srbe svetu predstavi kao genocidnu naciju. Prema takvoj naciji je sve opravdano pa i bombardovanje iz 1999. Takva nacija ne zaslužuje da u njenom sastavu ostane Kosmet, pa će našim „državnicima“ kao predstavnicima genocidnog naroda biti vezane ruke u bilo kakvim međunarodnim pregovorima. RS Srpska je u tom slučaju genocidna tvorevina koja se kao takva mora uništiti i Srbima odrediti tutor. Zato se sve čini da se Srbima nametne »sučeljavanje« sa njihovom »istinom« kako bi Zapad ostao čist i moralan. U te svrhe koriste se sva raspoloživa sredstva, od raznih »nevladinih« organizacija i fondacija, naših potkupljivih intelektualca i svetska propagandna mašinerija.

U tu svrhu uterivanja „istine“ se žustro uključio i sam Pedi Ešdaun. Ljutito je pocepao izveštaj nezavisne komisije RS o zločinima u Srebrenici i pod pretnjom smenjivanja naredio predsedniku Čaviću i ostalom rukovodstvu RS da je u Srebrenici pobijeno 8.000 muslimana i da od njih očekuje takav izveštaj. Inače u cilju utapanja RS u jedinstvenu Bosnu ovaj engleski demokrata je vrlo „demokratski“ smenio sa rukovodećih funkcija 73 legalno izabranih funkcionera RS jer su se usudili da misle svojom glavom ili brane odredbe Dejtonskog sporazuma.

Na stvaranje slike o Srbima rade mnogi, od nama dobro poznate Međunarodne krizne grupe (MKG) pa sve do kancelarije David Barnouw koja se često spominje kao izvor „informacija“ o masakru 6.000 pa 8.000 muslimanskih civila u Srebrenici. Ta kancelarija je dobro plaćeni muslimanski lobistički centar u Americi, koji je osmislio i sprovodio ovu lažnu kampanju oko Srebrenice, kao i ranije laži o hiljadama silovanih muslimanki, konc-logorima za muslimane….

Neodgovornost političara i aktuelne vlasti

Naša tragedija nije Srebrenica, pa i čak ni ostala srpska stratišta. Naš problem je postojeća marionetska vlast koja i ne pokušava da se izbori za istinu, brani nacionalno dostojanstvo i srpske interese. Naša tragedija je što nam je državna politika u službi Nataše Kandić i ostale bande stranih plaćenika, što nam se predsednik izvinjava po narudžbini sa zapada ne mareći kakve će to reperkusije imati po državu i naciju.

Milošević je krio istinu da ne bi iritirao Zapad pokušavajući da na taj način za sebe „kupi“ još koju godinu predsedničkog mandata, a sad je u Hagu. Hoće li bar sada izneti punu istinu zavisiće od toga dali će mu biti dostupna sva dokumentacija koju imamo, ili će možda i on na kraju pribeći nagoditi sa tribunalom radi ublažavanja kazne, kao što su to dosad mnogi od optuženih učinili.

Za srpski narod bi najidealnije bilo kada bi se mogla izneti puna istina. Mi Srbi baš u cilju istine imamo obavezu da na laži i konstrukcije oštro reagujemo jer je to jedini put da nacija doživi stvarnu katarzu. Zločin je ubiti i jednog čoveka a da ne govorimo o hladnokrvnom ubistvu šestorice mladića. Ali takvi zločini su delo maloumnika koji imaju ime i prezime i kojima se obavezno mora suditi. U ovim građansko-verskim sukobima na našim prostorima bilo je raznih i stravičnih zločina na svim stranama, pa stoga nemojmo da od nekih stradanja stvaramo epopeje a na druge zaboravljamo kao da se nisu ni dogodili.

U ovim građansko-verskim sukobima Srbi su etnički očišćeni iz Slovenije, Hrvatske, dela BiH sa Kosmeta, a jedino smo mi optuženi za etnička čišćenja. Drugi su započinjali sukobe a nas optužuju za rat i raspad Jugoslavije. Pogledajte mapu i jasno ćete videti da je stvorena velika Hrvatska a nas optužuju za stvaranja velike Srbije. Pa dokle sa tim lažima i izvrtanjem činjenica. Kada će naše državno rukovodstvo da poturi pod nos zapadu sve te vrlo jasno vidljive i dokazane činjenice. Kada će Americi i EU reći da Šiptari mogu da dobiju isti onaj stepen autonomije koji je taj isti zapad dao Srbima u Hrvatskoj, odnosno RSK. Nadam se uskoro ako ne ovo onda neko drugo rukovodstvo.

Zvonimir Trajković
www.trajkovic.co.yu