Danijel Cvjetićanin: „Koja smo mi govna“, to je lozinka srpskih evro-atlantskih integracija

Koja smo mi govna

Ukoliko prihvatate da su „glib“, „blato“ i „mulj“ metafore Srbije, ako ste shvatili da je svako ubistvo opravdano pod uslovom da su ubijeni Srbi, ako pozdravljate podelu na gospodare i potlačene, onda smo spremni za Evropu (i NATO) kao banana zemlja, naravno, jer takvo je mesto za nas predviđeno

Sada je postalo jasno da pridruživanje Evropskoj Uniji nije onoliko blizu koliko su nas u to ubeđivali naši strani prijatelji i domaći evro-atlantski aktivisti iz vladinog i nevladinog sektora. Zato će naši skoro namagarčeni lideri morati za sledeće izbore da smisle neku još budalastiju, a dovoljno primamljivu, žvaku za birače. Za sada su se posvetili NATO - ideji o obnovi osmanlijske imperije, ali me je strah šta će biti kada i ta moda protutnji?

Na teret obveznika
Došlo je vreme da razmotrimo sistem vrednosti koji treba (koliko sutra) da delimo sa našim evro-atlantskim prijateljima, da ne kažem „gospodarima“ - pošto u evro-atlantskom vokabularu reč „prijatelj“, kao i veliki broj drugih reči, imaju dva sasvim suprotna značenja. Nije moguće sakriti da se domaći evro-atlantski aktivisti (da li sami, ili opet po nagovoru) uporno trude da percepciju srpskog naroda, u svetu, ali i kod kuće, ocrne do krajnjih mogućih granica. „Koja smo mi g…“, po njihovom mišljenju, treba da postane ne samo lozinka Druge Srbije, nego uobičajeni pozdrav i znak raspoznavanja među Srbima kod kuće, ali i na svim meridijanima. Ključne reči Druge Srbije „glib“, „blato“ i „mulj“ izuzetno doprinose borbi protiv „širenja beznađa u Srbiji“. Kao i obilje vesti, u „Politici“ i drugim vodećim listovima, o dolasku proleća i psihičkoj depresiji koja je zahvatila golubove lepezanere na Dorćolu.

Suprotno opštem verovanju, brojni evro-atlantski aktivisti svoje apanaže dobijaju iz džepova poreskih obveznika, a ne od svojih stranih mentora (koji su im omogućili povlašćenu poziciju), što je u skladu sa važnim principom minimalizacije troškova. Poslušničke klike i režimi uvek se finansiraju sredstvima poreskih obveznika, a ako ta sredstva nisu dovoljna, mentori (i gospodari globusa) će im omogućiti dopunske prihode iz međunarodnog šverca cigareta, droge, oružja, ljudi (i njihovih organa) i sl.

Nasilje i teror
Pravilan odnos prema nasilju (i teroru) osnovna je evro-atlantska vrednost, koju morate da prihvatite, pošto ona najdublje zadire i u pitanje ljudskih prava. Možda vam nije jasno kakva je razlika između kamenovanja žena u Saudijskoj Arabiji i Iranu? Razlika je u tome što izvori nafte iz ove dve zemlje nisu na jednak način kontrolisani od strane zapadnog kapitala. Zato je kamenovanje u Iranu zločin (zbog kojeg će Iran biti bombardovan atomskim oružjem), dok je kamenovanje u Saudijskoj Arabiji bizarno ispoljavanje tradicionalnih običaja, koje će, vremenom, iščeznuti.

Isto tako, mora vam postati jasno zašto masovno proganjanje i ubijanje Srba u BiH nema nikakve sličnosti sa ubijanjem Bošnjaka i muslimana. Ako ste shvatili da je svako ubistvo (bar delimično) opravdano, pod uslovom da su ubijeni Srbin ili Srpkinja, onda ste spremni da podelite evro-atlantske vrednosti sa svojim zapadnim prijateljima.

Ali ni to nije najvažnije. Najvažnije je da razumete da se većoj sili ne treba protiviti i da je pravo jačega uvek preče. Ako delite ovu evro-atlantsku vrednost, ostale ćete sasvim lako iz nje izvesti. A možda ćete se i sami pridružiti domaćim evro-atlantskim aktivistima, koji „hrabro“ pljuju u lice sopstvenog naroda uz diskretnu podršku prijatelja sa tomahavkom, koji im viri iza leđa.

Imperativ uspeha
Da li ste primetili da je imperativ uspeha jedna od osnovnih evro-atlantskih vrednosti? Nedavno završeno svetsko prventstvo u fudbalu je to najbolje pokazalo. Pitam se da li bi fudbaleri Španije, da su bili tehnički inferiorniji (kao što su to bili igrači Holandije), kramponima nasrtali na grudi i srčane mišiće holandskih fudbalera? U tim borilačkim skokovima videlo se da pobeda, čak i u igri, mora biti postignuta po svaku cenu. A mislite da je u pitanju bilo više od igre?

Ali uspeh se ne interpretira na jednak način za svaku zemlju (i privredu). Za neke se smatra da je uspeh da kupe preduzeća, ili druge resurse u inostranstvu, dok drugi dobijaju pohvale ako sve svoje resurse prodaju. U evro-atlantskoj optici, najveći privredni uspeh koji bi mogla da postigne Rusija sastojao bi se u tome da prirodne resurse Sibira stavi pod kontrolu svetskih ekonomskih lidera, koji najbolje znaju kako da ih iskoriste na dobrobit slobodnog sveta. A najveći uspeh Kine (ili Indije) bio bi da zaustavi svoj brz industrijski rast i izvoz, pošto je opstanak ljudi na planeti Zemlji neodrživ uz tako brz rast industrije. Sva je prilika da Kina i Rusija ne dele pomenute evro-atlantske vrednosti. Pogodite zašto?

Ma mora da postoji neka prokleta doskočica u izrazu „delimo iste vrednosti“! Možda je potrebno da prođe izvesno vreme dok se naviknemo da ista „vrednost“ za jedne treba da znači jedno, a za druge nešto sasvim drugo (i suprotno). No najvažnije je da svako dobro zna svoje mesto. Podela na gospodare i potlačene ogleda se na svakom deliću prostora i u svakom trenutku. Delite li i ovu vrednost? Odlično! Hajdemo onda u Evropu (i NATO) - kao banana zemlja, naravno, jer takvo je mesto za nas predviđeno.

Danijel Cvjetićanin

Da li smo govna - stvar ličnog osećanja

Zahvaljujem Danijelu Cvjetićaninu na ovom tekstu, dobrom opisu i poređenju šta su evro-atlantskih vrednosti, kako ih na zapadu tumače, kako se mi Srbi treba u te vrednosti da uklopimo u „banana“ ili „budak“ stilu, ali mu ne prihvatam da smo govna. To je samo metafora ličnog osećanja a ja se tako ne osećam, kao i velika većina u Srbiji – a nemamo ni razloga.

Nisam glasao za „žute“ i njihove evro-atlantskih vrednosti“, nisam član nijedne od stranke vladajuće koalicije a ni sa njima harmonizovane opozicije koju ovu zemlju i narod besomučno lažu, deru i čereče za račun svojih zapadnih mentora koji su ih doveli na Vlast. Ne stanujem na Dorćolu i u krugu dvojke, a ni na Dedinju i Senjaku, nisam u NVO sektoru koji sa grbače ovog naroda zdušno pljuje po njemu. Ne delim ni Srbiju na „Prvu“ ili „Drugu“ jer ta podela niti šta znači niti ima ikakve logike, jer je Srbija jedino podeljena na onu antisrpsku vladajuću, lopovsku, mafijašku… i da zaključim govnavu, i onu drugu ponosnu, većinsku i u svojoj bedi dostojanstvenu. Ova ponosna i dostojanstvena se ne čuje jer joj nije data reč ni na jednom polju društvenog delovanja, a podrazumeva se ni u kontrolisanim medijima, pa se stiče samo utisak da ona ne postoji. Samo te dve Srbije postoje, one se bitno razlikuju, a govna se mogu pronaći samo u onom delu trenutno vladajuće Srbije.

Da budem još precizniji. Ljudi (malo nezaslužena reč) slikovito opisani kao govna, trenutno vode Srbiju, i to se mora odvojiti od ostalog dela naroda. Ta govna, nametnuta petooktobarskim pučem od strane zapada su instalirana na vlast, da Srbiju vode baš ovako kako je vode i dovedu tačno ovde gde je ona danas. Stoga gospodine Cvjetićanin naši lideri od strane zapada nisu namagarčeni, već odrađuju obaveze koje su da bi uopšte došli na vlast davno prihvatili. A što se vaše opaske tiče da će za sledeće izbore morati da smisle neku još budalastiju, a dovoljno primamljivu, žvaku za birače – mislim da za to neće biti potrebe. Govna se na izborima ne mogu očistiti jer smrad i dalje ostaje, pa sledećih izbora neće ni biti - biće samo usranih motki kojima će sa vlasti biti najureni. Ako smatrate da je srpski narod te govnare na vlasti glasao da ga u ovakvu propast vode u velikoj ste zabludi. Parama, medijima, izbornim krađama, kupovinom glasova, lažnim obećanjima i prevarama, kao i svim ostali mahinacijama domaćih i zapadnih govnara nakarikana je većina koja omogućava dolazak na vlast. Srbija za govare nije i nikada neće glasati. To je zbirni produkt evro-atlantskih „gazdi“, kojima upravo govnari trebaju na vlasti, da bi Srbijom mogli da gazduju. Tu je i suštinska razlika između nas, Rusije ili Kine, ako zanemarimo vojnu snagu tih zemalja da se odupru evro-atlantskim „vrednostima“. Zato mislim da mi nismo govna, a i Srbija nije govnava.

Ovo vreme trebate posmatrati kao elementarnu nepogodu, „poplavu“. Kad naiđe „poplava“ prvo isplivaju govna a odmah se širi i zaraza. Kad sanacija počne govna se prvo i čiste. Temeljno i detaljno kako bi se smrad i zaraza suzbili. Približavamo se vremenu kada će u ovoj našoj zemlji morati da se uradi temeljna sanacija. I govna će biti temeljno očišćena, jer je ogromnoj većini smrad postao nepodnošljiv.

Izvinjavam se čitaocima one devedeset-postotne ponosne i dostojanstvene Srbije na neprikladnim rečima koje sam u ovom komentaru koristio, ali sam podstaknut naslovom na isti način pokušao da odgovorim. Moguće da se postojeća vladajuća garnitura i sve ono što se u Srbiji događa, možda slikovitije i ne može opisati, osim ovakvim rečima.

Zvonimir Trajković