Imaćemo Akademika ko šaše, samo možda šaše biti neće

ZUKORBANU u Novom Pazaru

U Novom Pazaru opet nešto novo, izin mutlu. Ma da tog muftije Zukorlića nije, trebalo bi ga izmisliti. On Sadžaku toliko vredi, slobodno bih rekao, bar dvaput više no Srbiji Tadić. Predsednik nam je opet potvrdio da iz krize izlazimo, a u EU samo što nismo ušli. E sad mogu zamisliti, šta će i gde umni muftija Zuorlić Sandžaklije odvesti.

Piše: Zvonimir Trajković

No moram odmah da se izjasnim da je ime novoosnovane Akademije nauka i umetnosti, tog velikog dostignuća ipak trebalo da bude malo drugačije. Nju treba nazvati ZUKORBANU, deluje mi onako snažno, baš Turski, a i odmah je jasno ko je zaslužni osnivač Akademije. Ako je skraćenica predugačka ta prestižna institucija mogla bi da se zove BANUZ (nije BAKSUZ, nedao Bog), jer bi bila velika nepravda da u njenoj skraćenici ne figuriše i ime njenog osnivača. Kako Sandžak još nije država, ali daće Bog da se i to reši, treba znati ko je osnivač Akademije. Ako je muftija Zukorlić, iz svoje poznate skromnosti, i preciznog sagledavanja raspoloženja muslimana, nije želeo da u skraćenici bude i simbolična slovna oznaka osnivača, onda razumem zašto je odabran svemuslimanski naziv BANU.

Reis ul ulema Islamske zajednice u BiH Mustafa Cerić, inače član Akademije sa prvim predsednikom sandžačkog dela BANU-a Fuadom Muhićem

Nije lako osnovati Akademiju nauka, i to treba poštovati. Ako ne samu Akademiju, pošto vidim da se pojedini muslimanski intelektualni krugovi nešto mršte, ono bar poštujmo napor muftije Zukorlića da muslimanima daruje jednu tako značajnu instituciju. Na frktanje muslimanskih intelektualaca, se ne treba mnogo obazirati, jer uopšte ne treba sumnjati da glavni muftija Islamske zajednice Srbije Muamer Zukorlić, pa još i reis ul ulema Islamske zajednice u BiH Mustafa Cerić, svako bolje znaju šta je sada muslimanima najpotrebnije - a i ja sam mišljenja da je to, baš Akademija nauka.

Odmah bi muftiji Zukorliću predložio i neke operativne korake. Treba stupiti u vežu sa Nenadom Čankom i broj akademika povećati na 25, kako bi četiri akademika došla iz Vojvođanske Akademije nauka, naravno Mađara. To bi čvrsto uvezalo BANU i VANU koja bi tako naučno osnažena, odmah bila priznata od EU i evropskih naučnih krugova. Takvom zajedničkom naučnom poduhvatu, neminovno bi se pridružio i predsednik Tadić, pa bi savet staraca, SANU, izgubio svaki kredibilitet pred Evropom, a i pred Tadićem. Valjda ne treba naglašavati da između našeg predsednika i Evrope, stoje samo znaci jednakosti – a sve bi to bilo u pravcu našeg skorog ulaska u EU.

Treba uspostaviti tesnu saradnju sa Akademijom nauka Kosova, Akademia e Shkencave dhe e Arteve e Kosovës (ASHAK), ali da vas zlonamerni Srbi odmah ne bi optuživali da ste time i defakto priznali Kosovo kao državu, mislim da bi u početku treba ostati samo na saradnji. Možda nekog akademika iz ASHAK primiti kao počasnog člana, ali ne i za stalnog. To bi i Tadiću odgovaralo jer se saradnja i približavanje sa Kosovom kreće po okvirima dobrih evropskih sugestija. Uostalom to je i naš jedini put ka EU koji sad, pred sam ulazak u nju ne treba menjati, već regionalnu saradnju podići na najviši nivo. U toj regionalnoj saradnji i pomirenju, očekujem da će se Tadić izviniti Ejupu Ganiću, jer stvarno ne bi bilo evropski da se jedan akademik (Ganić) nalazi na interpolovoj poternici. Osim toga Ejup Ganić je apsolutno naučno sazreo i bila bi prava šteta da ne dobije zvanje Akademika, i svoje veliko znanje iskoristi za dobro šireg regiona Balkana. Mislim da je i predsednik Tadić toga svestan, te da će svojim autoritetom uticati na ministarku Malović, kako bi se taj nesporazum oko Ganića uspešno razrešio, kao u slučaju Purde i ostalih Purdića…

E, sad dolazi onaj sadržani, naučni, deo za BANU. Vrhunac svih naučnih stremljenja koje nauka pruža čovečanstvu je obezbediti čoveku visok standard, lep udoban život, posao, vrhunsku zdravstvenu zaštitu i što šire i kvalitetnije obrazovanje. Ovo oko kvalitetnog obrazovanja je već rešeno, naročito posle utvaranja Karićevog univerziteta u Novom Pazaru. Sa tog univerziteta, naročito sa fakulteta za menadžment je izašla čitava plejada vrhunskih menadžera, koja je u saradnji sa Dinkićem privredu Sandžaka uspešno i potpuno reorganizovala. Ukinuta je Miloševićeva šverc privreda, pa se više u Sandžaku ne proizvode farmerke i ostali odevni predmeti, jer je to niskoprofitna delatnost koju je svakako trebalo ukinuti. Brojni radnici koji su posle zatvaranja fabrika ostali bez posla u očaju počeli su da seku prste, zabijaju eksere u svoje dlanove, ali se na to ne treba obazirati. Takve pojave treba posmatrati kao psihološke probleme pojedinaca, koje se nisu snašli i koji se nisu znali da se uključe u nove privredne trendove.

Sandžka se okrenuo krupnim investicijama koje dolaze iz Turske, a i Tadić je obećao izgradnju autoputa ka Jadranu, čija izgradnja samo što nije počela. Sama izgradnja autoputa angažovaće moćne sandžačke kamiondžije, inženjere i veliki broj radnika svih vrsta. Biće posla na pretek, a nakon otvaranja autoputa pola Sandžaka će živeti od putnog turizma, sobzirom na prirodne lepote Peštera, odličnu jagnjetinu i čuveni sjenički sir. Posebno će punom zapošljavanju doprineti velike investicije iz Turske koja će po mojim procenama u Sandžaku izgraditi najmanje tridesetak visokotehnoloških fabrika, tako da će sandžaklije posao moći da biraju, a ubrzo će im glavni problem biti nedostatak radne snage. U ovu perspektivu ne treba uopšte sumnjati jer je to Tadić obećao, a gosti u Novom pazaru su bili predsednik Turske Abdullah Gül, pa predsednik vlade Turske Recep Tayyip Erdoğan, dok je ministar spoljnih poslova Prof. Ahmet Davutoğlu gotovo stalni gost što u Sandžaku, što u BiH. Turska je malo u problemima zbog svetske ekonomske krize, ali nastavak investiranja u Sandžak time neće biti ugrožen, jer su kontakti našeg predsednika sa zvaničnicima Turske stalni i krajnje prijateljski. Uostalom Tadić je garant tih svetlih privrednih perspektiva, a Sandžak ima i dva ministra (Sulejmana Ugljanina i Rasima Ljjića) u sadašnjoj uspešnoj Cvetkovićevoj vladi Srbije, koji će sva ova obećanja brzo predočiti u delo.

Ovaj burni napredak i opšti porast standarda se u Sandžaku, a posebno u Novom Pazaru već ozbiljno oseća, pa je sobzirom na sve te okolnosti bilo sasvim logično da se taj trend uzdizanja kruniše osnivanjem jedne visoko naučne institucije kao što je Akademija nauka i umetnosti. Muftija Muamer Zukorlić je tu potrebu znalački osetio i na radost svih nas, a posebno sandžaklija, dobismo još jednu Akademiju. Nije objašnjeno ko će finansirati ovu instituciju i plaćati Akademike, Islamska zajednica Srbije, Sandžak, ili Vlada Srbije, ali to u krajnjem nije ni bitno, jer će to odlučiti predsednik Tadić shodno svojim državničkim procenama i potrebnim glasovima na izborima. Važno je da smo u Srbiji dobili i četvrtu Akademiju, ako su one uopšte u Srbiji. Pa čak i ako nisu tu su u našem regionu – što je, mora se priznati, veliko bogatstvo. Toplo se nadam da će u ovom vremenu opšteg razvoja, Srbija dobiti i VLANU (Vlaška Akademija nauka i umetnosti), a možda i ŠANU (Šiptarska Akademija nauke i umetnosti) sobzirom na istorijsko ime, sada Albanaca sa juga Srbije.

U prilogu ovog komentara, za one koji slučajno nisu čuli za ovu vest dana, priložio sam i tekst portala Vesti–online, koji, malo zlurado ovu vest plasira – sa čime sa ja ne bih složio. Osim toga da bi se izbeglo veliko šarenilo teksta nisam koristio znake navoda, pa nek ih čitaoci sami postave ili podrazumevaju, shodno svojim pogledima na ovaj komentar.

Zukorlić osnovao Bošnjačku akademiju
nauka i umetnosti, član i Ejup Ganić

U Novom Pazaru je danas iza zatvorenih vrata održana Osnivačka skupština Bošnjačke akademije nauka i umetnosti (BANU) koja će imati 21 člana. BANU će imati dvojno sedište - u Novom Pazaru gde će predsednik biti Fuad Muhić i u Sarajevu gde će predsednik biti Muhamed Filipović.

Ejup Ganić ne može u Srbiju da predsedava Akademijom

Članovi BANU su i glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić, reis ul ulema Islamske zajednice u BiH Mustafa Cerić i član ratnog Predsedništva Bosne i Hercegovine Ejup Ganić za kojim je Srbija raspisala međunarodnu potenicu preko Interpola.

Zukorlić, Muhić, Filipović i Cerić su, posle današnjeg skupa, poslali niz poruka Bošnjacima, Srbima i vlastima u Beogradu. Zukorlić je najavio da će inauguraciona skupština biti održana za nekoliko nedelja u Sarajevu.

Zukorlić je ranije najavio da je Bošnjačka akademija nauka i umetnosti institucija Bošnjaka iz Sandžaka, regiona i dijaspore, mada neki njegovi sunarodnici tvrde da neće imati legitimitet jer nema saglasnost bošnjačke intelektualne elite.

"Biće to elitna, nadgranična akademija svih Bošnjaka sveta, koji će biti predstavljeni kroz najkvalitetnije ljude iz oblasti nauke i umetnosti", rekao je ranije Zukorlić.

Profesor Šaćir Filandra, jedan od vodećih bošnjačkih intelektualaca u Bosni i Hercegovini, je izjavio da nije sporno da Bošnjaci imaju akademiju, ali je osporio legitimitet Zukorliću da osniva jednu takvu instituciju koja će, prema njegovim rečima, biti marginalna. "Po nastanku je marginalna, jer dolazi sa margina nacije, iz Novog Pazara, druge države. Po dometima je marginalna zato što ne postoji saglasnost unutar bošnjačke intelektualne zajednice i vlasništvo je nekolicine ljudi, a ne intelektualaca i nema legitimitet", rekao je Filandra za "Glas Srpske".

Poslanik SNSD-a u Parlamentu BiH Dušanka Majkić rekla je da je čudno to što predstavnici verske zajednice osnivaju najvišu intelektualnu ustanovu kakva je akademiju nauka. "Zašto akademiju ne pokreću akademici nego verske vođe? To nema veze sa akademijom nauka nego je to mobilizacija Bošnjaka u Srbiji za bošnjačku stvar", smatra Majkićeva.

Vesti–online

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/143152/Zukorlic-osnovao-Bosnjacku-akademiju-nauka-i-umetnosti-clan-i-Ejup-Ganic